Kosovska bitka, poznatija u narodu kao Kosovski boj, održala se 1389. godine. Tu su se sukobili pripadnici Otomanske imperije i srpska vojska predvođena knezom Lazarom.
Nećemo se mnogo baviti stvarima koje se mogu naći u svakom udžbeniku; pokušaćemo da sagledamo stvari sa druge strane. Da vidimo šta turski istoričari govore o toj istorijskoj bici.
Ono što je vrlo interesantno odmah na početku je to da i turski istoričari pišu vrlo slično onome što su pisali i naši istoričari. Sada bi neko rekao da je to normalno da se istorijski događaji pišu onako kako su se zaista desili. Međutim, nažalost, to nije uvek slučaj. Čak postoji izreka da „pobednici pišu istoriju“.
Da se vratimo Kosovskom boju. Turski istoričari navode da je to bila jedna od ključnih bitaka za proširenje na Balkanu, te da je sultan Murat širio svoje carstvo. Zato smo odlučili da su relevantni izvori i da možemo da čujemo verziju priče i sa strane turskih istoričara. U poslednje vreme pojavile su se i priče kako je „danak u krvi“ zapravo bio stipendiranje mladih ljudi radi njihovog školovanja.
Istorčari u Turskoj, i oni savremeni i oni koji su tradicionalni protagonisti, navode da je Otomanska vojska pobedila u bici na Kosovu, iako je pretrpela ogromne gubitke, posebno što je poginuo sultan Murat I.
Ni kod srpskih istoričara ne navodi se da su Srbi pobedili; ipak, navodi se da su srpski vojnici naneli velike gubitke tada najmoćnijoj sili na svetu. Ipak, nije bilo realno očekivati da se može zaustaviti tako velika imperija.
Ono što je još interesantno jeste da smo tražili od turskih istoričara podatke o tome kako je poginuo sultan Murat I.
U poslednje vreme u Srbiji se pojavila priča da Miloš Obilić nije izdao srpsku vojsku i predao je Otomanskoj vojsci, već da je ubio nožem Murata. Navodi se da je izvršen juriš konjicom na jednu tačku, a to je bio bajrak sultana, te da je u tom strašnom napadu srpske vojske u borbi poginuo i sam Murat. Vođa tog juriša bio je srpski vitez Miloš Obilić.
Prema turskim istoričarima, priča se zaista poklapa sa verzijom da je srpski vitez nakon predaje ubio sultana.
Neşri u svom delu „Kitab-ı Cihannüma“ navodi da je sultan Murat I bio ubijen od strane srpskog viteza koji se predstavio kao prebeg, a taj vitez je bio Miloš Obilić, koji je uspeo da se približi sultanu i ubije ga nožem.
Aşıkpaşazade u hronici „Tevarih-i Al-i Osman“ takođe beleži priču o Milošu Obiliću kao ubici sultana Murata. Prema ovoj verziji, Obilić je iskoristio trenutak dok je bio u sultanovom logoru i zadao smrtonosni udarac.
Dursun Beg u svom delu „Tarih-i Ebu’l-Feth“ navodi da je sultan Murat ubijen tokom bitke od strane neprijateljskog vojnika, iako detalji o tome kako je Obilić uspeo da ubije sultana nisu precizno opisani, ističe se da je to bio ključni trenutak bitke.
Iz ovih izvora možemo zaključiti da je verzija priče o Milošu Obiliću tačna. Zato se u Srbiji i danas slavi njegovo herojstvo, što se reflektuje u izreci „još uvek majke rađaju Obiliće“.
Dakle, nema mnogo razlike između onoga što predstavljaju turski istoričari i onoga što se uči u istorijskim knjigama u Srbiji.
Napomena: featured slika, izvor https://sr.wikipedia.org/
