Zdravlje i ishrana su usko povezani, a ova tema postaje sve važnija. Danas imamo mnogo informacija, ali često ne znamo kako da odaberemo koje su tačne.
Nutricionizam je kompleksna tema koja se temelji na naučnim činjenicama, ali se često pogrešno tumači, što dovodi do zabluda i vodi nas u pogrešnom pravcu. Mnogi od nas su za novogodišnju odluku imali da jedemo zdravije i izgubimo suvišne kilograme.
Da li smo uspeli u tome i da li smo se zaista oslobodili nezdravih navika koje loše utiču na naše zdravlje? Pogledajte koje su najčešće greške koje pravimo, a da toga nismo ni svesni, i koje nas sprečavaju da ostvarimo svoje ciljeve i budemo zadovoljni svojim izgledom.
Unošenje previše proteina
Protein je esencijalni makronutrijent kada je u pitanju gubitak težine. Mnogi se zaustave na ovoj činjenici i otuda dolazi do jedne od najvećih zabluda u ishrani.
Konzumiranje previše proteina može dovesti do stvaranja masti, ukoliko ne postoji adekvatan trening kojima ćemo sagoreti sve kalorije.
Preporuka je da, ukoliko ste prosečno fizički aktivni, unesete okvirno 1.7 grama proteina po kilogramu telesne težine. Treba biti oprezan sa suplementima kao što su proteini surutke (whey protein) koji su posebno popularni među profesionalnim sportistima, ali i rekreativcima.
Da li su vam zaista neophodni i da li vaš trening zahteva ovu vrstu dodatka ishrani?
Omiljeni doručak su vam pekarski proizvodi
Svako jutro započinje u žurbi dok se spremate za posao i suočavate se sa saobraćajnim gužvama, a čini se da je pekara jedini praktičan izbor za brzi doručak.
Tokom radnih dana, kada nam nedostaje vreme, mnogi od nas se oslanjaju na pekare i objekte brze hrane kao najlakše rešenje za obrok.
Međutim, treba biti svestan da hrana koju često konzumiramo u ovakvim mestima može biti veoma štetna za naše zdravlje.
Hrana iz pekara i brze hrane obično sadrži visok nivo trans masti i kalorija iz jednostavnih šećera, koji su glavni uzročnici mnogih hroničnih bolesti. Stoga je važno izbegavati proizvode kao što su pomfrit, pice, hamburgere i druge pekarske proizvode koji mogu negativno uticati na naše zdravlje.
Ako niste u mogućnosti da sami pripremite zdrav doručak kod kuće zbog nedostatka vremena, razmotrite alternativu u vidu kvalitetnog keteringa za firme. Ova opcija vam omogućava da na svoju adresu dobijete svež, ukusan i nutritivno bogat obrok.
Na ovaj način, možete započeti dan na zdrav način bez da žrtvujete svoje dragoceno vreme jutarnje pripreme. Osim što je zdravije, ovakav način ishrane može poboljšati vašu produktivnost i koncentraciju tokom radnog dana.
Restriktivne dijete
Upuštanje u dijetu i menjanje načina ishrane su ozbiljni koraci koji zahtevaju pažljivo planiranje i informisanje.
Prvi i najvažniji korak pre nego što započnete dijetu treba da bude konsultacija sa stručnjakom, odnosno nutricionistom.
Nutricionista može sagledati vaše zdravstveno stanje, prehrambene navike i ciljeve te na osnovu toga predložiti najadekvatniji plan ishrane.
Često se događa da osobe koje žele brzo da izgube težinu primenjuju ekstremni kalorijski deficit, verujući da će time postići brže rezultate.
Međutim, ovakav pristup može imati suprotan efekat. Drastično smanjenje kalorija može dovesti do usporavanja metabolizma, što znači da telo sagoreva manje kalorija.
Ovo ne samo da usporava gubitak kilograma, već može dovesti do umora i pada energije, što negativno utiče na raspoloženje i opšte stanje organizma.
Takođe, kod velikog smanjenja unosa kalorija, telo može početi da proizvodi veće količine kortizola, hormona stresa. Kortizol može signalizirati telu da skladišti masnoće, posebno u predelu stomaka, što je kontraproduktivno za ciljeve mršavljenja.
Umesto da se fokusirate na drastično smanjenje kalorija, ključno je usmeriti se na balansiranu ishranu koja uključuje adekvatan unos svih neophodnih nutrijenata.
To podrazumeva pravilnu raspodelu proteina, masti i ugljenih hidrata, kao i dovoljan unos vitamina i minerala. Tako postižete zdrav gubitak težine, održavate dobro zdravlje i vitalnost, i dugoročno postavljate temelje za zdrave prehrambene navike.
Noćni obroci
Konzumiranje hrane neposredno pre spavanja dok uživamo u gledanju omiljenih serija je scenarij koji mnogima može zvučati poznato. Ova navika, iako pruža trenutnu zadovoljstvo, zapravo nema nikakve dugoročne koristi za naše zdravlje.
U kasnim večernjim satima, kada se naše telo priprema za odmor i san, nije mu potrebna dodatna energija koju dobijamo iz hrane. Takođe, ovakav način ishrane može negativno uticati na kvalitet našeg sna i metabolizam.
Ukoliko često osećate potrebu za grickanjem ili konzumiranjem hrane kasno uveče, to može biti znak da nešto nije u redu sa rasporedom vaših obroka tokom dana. Možda vaš poslednji obrok bude previše rano, što dovodi do toga da se kasno naveče javlja osećaj gladi.
Da biste izbegli ovu situaciju, pokušajte da prilagodite vreme i raspored obroka tako da poslednji obrok bude bliže vremenu spavanja, ali i dalje dovoljno rano da ne omete proces spavanja.
Takođe je korisno preispitati šta jedete tokom dana. Ako vaši obroci nisu dovoljno izbalansirani ili ne sadrže dovoljno vlakana i proteina, može doći do bržeg osećaja gladi.
Uvođenje obroka koji su nutritivno bogati i koji obezbeđuju dugotrajnu sitost može pomoći u sprečavanju kasnonoćnih žudnji za hranom. Na ovaj način, ne samo da ćete poboljšati svoje zdravlje i regulisati telesnu težinu, već ćete i unaprediti kvalitet sna.
Isključujete pogrešnu grupu namirnica
Masti su loše za naš organizam, ali ne sve. Takozvane zdrave masti koje imamo u namirnica kao što su riba, maslinovo ulje ili avokado obavezno treba da se nađu na vašem meniju.
One obezbeđuju našem organizmu hranljive sastojke poput vitamina A, D i E, čime regulišemo nivo holesterola, jačamo kosti i održavamo optimalan nivo šećera u krvi.
Masti koje definitivno treba izbegavati jesu trans masti koje se nalaze u prerađenim namirnicama i industrijskim proizvodima poput keksova, pomfrita i svih drugih jela čija priprema zahteva prženje u dubokom ulju.
Ukoliko vam ove greške zvuče poznato i ako ste se u njima prepoznali, definitivno je vreme za praktikovanje zdravijih navika. Vođenje dnevnika i planiranje obroka mogu biti korisni alati u samom početku, dok zdrava i balansirana ishrana ne postanu vaša uobičajena rutina.
