Pokretni klima uređaji su veoma korisni u određenim situacijama. U nastavku ću podeliti svoja lična iskustva sa pokretnim klima uređajima.
Krajem decembra, zbog različitih životnih okolnosti, preselio sam se na sprat kuće gde nisu bili ugrađeni klima uređaji. Tokom leta, koje je možda bilo i najtoplije u istoriji merenja temperature, bilo je nepodnošljivo funkcionisati bez hlađenja. Kako je u vrelim danima praktično nemoguće organizovati majstora da vam ugradi klimu, odlučio sam da donesem pokretni klima uređaj sa vikendice.
Na vikendici je pokretna klima hladila oko 15 metara kvadratnih i zaista se pokazala efikasnom. Donosim je kući gde bi trebala da hladi oko 30 metara kvadratnih, jer su spojene dnevna soba, kuhinja i trpezarija. Odmah da naglasim, odlično je odradila svoj posao tokom najvrelijih dana leta. Čak smo, s obzirom na to da se spavaća soba nalazi pored dnevne, noću otvarali vrata kako bi se i ona hladila.
Problemi sa prenosivom klimom
Prvi problem na koji naiđete prilikom kupovine prenosive klime je izduvna cev. Pošto je potrebno da se ona sprovede kroz prozor, postavite sebi pitanje: da li imate mogućnost za to? Potrebno je da klima stoji ispod prozora (pošto je samonoseća i ima točkiće). Možda vam ugaona garnitura stoji ispod prozora ili nešto slično.
Prva stvar koju treba uraditi pre kupovine pokretne klime je proveriti da li možete da je postavite pored prozora. Napojni kabl nije dug, ali taj problem se može lako rešiti produžnim kablom. Prozor mora biti otvoren kako bi izduvno crevo izbacivalo topao vazduh napolje.
Kako lako rešiti problem sa izduvnom granom za pokretne klime?
Prozor mora biti bez komarnika! Takođe, važna napomena: izduvnu cev morate izbaciti barem 15 cm van okna prozora kako vam ne bi „vraćala“ topli vazduh nazad. Samo držanje otvorenog prozora će prouzrokovati ulazak toplog vazduha spolja.
Došli smo na ideju da kupimo stirodur i isecemo okruglu rupu kroz koju može proći izduvno crevo. Takođe smo isekli stirodur na potrebnu širinu prozora, a zatim smo roletnu spustili da drži stirodur fiksiranim. Videli smo na internetu da postoje neke vrste prekrivaca za prozor. Ne mogu reći da li su bolje ili efikasnije, ali ovo što sam vam ispričao svakako funkcioniše.
Crevo za „vodu“ kod pokretnih klima
Možda je najveći problem kod pokretnih klima pitanje creva za vodu. Crevo je male dužine i ne postoji mogućnost da ga nadogradite. Tehnički, postoji mogućnost, ali je snaga vode mala, pa crevo uvek mora biti horizontalno postavljeno ili sa dovoljno nagiba prema dole.
Mi smo vodu sakupljali u kantu od džogera. Međutim, u zavisnosti od temperature i rada klime, ne „curi“ voda uvek istim intenzitetom. Dešavalo nam se nekoliko puta tokom leta da nam se kanta napuni i da voda počne da ide po parketu. Treba voditi računa o tome, jer mnogi misle da to i nije veliki problem. Međutim, ako ostavite klimu da radi noću, postoji mogućnost da će kanta biti puna do jutra. To se nama i desilo.
Posle drugog „plivanja“ budio sam se noću da proverim koliko ima vode u kanti. Neko ko ima problema sa buđenjem ili ponovnim uspavljivanjem može imati problem. Morate staviti neku zamensku kantu dok ne ispraznite prvu. Nije dovoljno samo ugasiti klimu jer, još uvek, prilično dugo nakon gašenja voda kaplje iz creva.
Pokretne klime jesu jeftinije od klasičnih, ali moj predlog je da, ukoliko možete, ugradite klasičnu klimu. Pokretne klime su dobre za iznajmljene prostore gde vlasnik ne želi da ugradi klimu. Ako vam treba klima povremeno, to može biti rešenje. U svim ostalim slučajevima, bolje je ugraditi standardnu klimu.
Da li je pokretna klima bučnija od klasične?
Da, pokretne klime su bučnije. To nije toliko veliki problem o kome treba razmišljati. Nije to buka koja je neizdrživa ili koja remeti vaš život. Svakako, klasične klime su tiše, ali to ne bi trebalo da bude razlog za odluku o kupovini pokretne klime ili klasične.
Potrošnja električne energije kod klima uređaja varira između standardnih i pokretnih modela.
Klasične klima jedinice obično troše manje energije po satu rada u poređenju s pokretnim klimama, zahvaljujući boljoj izolaciji i efikasnosti. Na primer, klasične klima uređaje sa inverter tehnologijom mogu trošiti između 700 i 2000 W po satu, dok pokretne klime obično imaju potrošnju od 800 do 3000 W, u zavisnosti od snage i modela.
Pokretne klime često troše više zbog svoje konstrukcije koja može izazvati gubitke energije. Iako se moderni modeli trude da poboljšaju energetsku efikasnost, i dalje su manje efikasni u poređenju sa standardnim klima uređajima.
